Четири оптужена Махомед Саламах, Махмад Абоухалима, Хидал Ајад и Ахинад Ајај оптужени су за бомбардовање Њујоршког троговачког центра од 26/02/93’подузетог као протест против америчке помоћи Израелу. Шест људи и нерођено дете су убијени и хиљаде повређено. Плаћена цена је могла бити и већа да је содиум – цианиф смештен у бомби, био усисан у системни расхладних уређаја.

Војна снага је била употребљена кроз читав Блиски Исток и Индијски Под – континент. Али морам признати да је приморје Јужно Источне Азије било изузетак због његове логистике и наглог померања трупа на тако велике удаљености и да су Малежани (укључујући Индонезију, Јужни Тајланд и Јужне Филипине) обрађени мирним путем. Муслимаснки трговци Суфи мисионари су бирали владаре коији су онда преносили Ислам на своје поданика. (Замислите да се краљ Чарлс трећи апсолутни владар, преобратио на Ислам из комерционалних разлога и само зато што је хтео да каже “talaq, talaq, talaq") Не муслимани не би протуречили исламу када би он задовољио веровањем у својих пет начела:

1. Калима-е-Шахадах – веровање у једног бога и учењу пророка Мухамеда.
2. Салат – пет дневних молитви
3. Закат – трошење дела богаства на сиромашне муслимане
4. Рамадан – месец поста од изласка до заласка сунца
5. Хаџ – ходочашће у Меку барем једном у животу

Како Мадуди указује многи не муслимани, па чак и неки муслимани, су збуњени, сматрајући ислам религијом у обићајеном смислу рећи.

Саудијски дипломат, Мухамед А. Кхилеви, открива 13,000 докумената који доказују везу Саудијске Арабије са терористичким групама, нарочито Хамас, те обезбеђење новца, информација о прављењу бомби.

Саудијска Арабија је помогла нуклеарни програм Садама Хусеина са ништа мање него 5 милијарди долара, као дио 20 година старог програма, за постизање властитог атомског наоружања. Други домкументи престављају доказ о корупцији и кршењу људских права у Саудијској Арабији. Кхилеви са женом и троје деце данас живи у тајности у околини Њујорка.

Хасан ал Бана, оснивач је муслиманског браства, звани џихад, шесто начело Ислама, који позива на прикључење покрету социјалне револуције за наметање програма реформи сматраних најбољим за благостање људског рода. (Чувајте се елите која мисли да зна шта је најбоље за класу, за нацију или људски род). Овом покрету који Кур’ан зове “ Хизб Алах, удружење за бога, није остављен други избор него отимање државног ауторитета. Према томе, џихад укључује Квитал (борба). Али како рат у исламу није случајна појава, стога насиље је само једна од фаза човјековог стремљења (џихад) против свега што је зло. Дизање мача је само једна од позиција свеукупне борбе за успоставу ислама у свету.”5” “Водите рат за Алаха. Убијте сваког ко га не признаје (Мухамед). У Алаховим очима џихад против неверника, јевреја и кришчана је обавезан за сваког муслимана, а његово избегавање је највећи грех. Сваки муслиман треба желети да се жртвује, да воли смрт (сваки мученик ће имати 70 црнооких девица за брачне дружице.”7”) Џихад ће наставити до Судњег Дана (Мухамед).

Бивше медицинске сестре у војној болници Дил откриле су да су Индонезијски војници одвели преко 100 рањених студената из Источног Тимора, дана 13 новембра 1991, око 3 сата у ноћи. Студенти више никада нису били виђени, те се закључује да су убијени.

“Аmnesty Internationale Australia" пријавио је сличне појаве у септембру 1994 године у Западном Тимору. Дана 20/4/1994 10 Индонезијских полицајаца отело је двадесетједногодишњег Џери Манафе из болнице у Купангу, са одела за хитне случајеве. Манефе је био тучен тако дивљачки да му је на нос и уста удара пена, а црева излазила на чмар.

“Џихад има друго значење….борба за чување новца…с којим можемо обезбедити оружје за борну муслимана, залихе муниције, опскрбу храном и лековима”.8 У Дар-ал-ислам су уграђени планови наоружања, тако да муслимнанима неби боло потребно увозити из непријатељских земаља”9”. Џихад наређује одбијање агресије и уклањање сметњи који прете ширењу Ислама у не исламским земљама “10”. Како потпуковник Н.М. Куреши истиче: “Ознаке џихада , само рат, који имају веру за основни и коначни циљ, може се звати џихад”. Према томе пакистанска инвазија на Индију је Џихад, док инвазија Садама Хусеина, на Кувајт није. “Свети Рат” (Џихад) предпоставља освајање не муслиманских територија,, па ће онда да буде неминовно за сваког одраслог способног мушкарца да добровољно учествује у освајачком рату који је крајњи циљ доминација коријанског права с једног на други крај земаљске кугле “4”.

Мандуди, добро знани муслимански аутор једном приликом је рекао:” Да Ислам жели унишетење свих држава и влада широм света, који се противи идеологији и програму ислама…Ислам захтева цели планет а не само дио “4”. Божији закон (Шеријат) треба бити наметнут целом свету “13” силом оружја “14”. Истина неможе бити спутана географским границама. Лојалност муслимана не почива на његовом пребивалишту него на вери којој припада… било где да влада Ислам то је његова домовина “15”. Ислам дели човечанство на два дела: на Хизбе Алах (муслимани) и Хизбул Satan (немуслимани). Доличник треба осећати мржњу, преокрет и гнушање на све не муслиманско. Ајатолах Хомеини, наводи једанаест нечистих ствари: урин, измет, сперма, крв, пас, свиња, кости, човек и жена, не муслимани, вино, пиво и знојење камила које једу не чистоћу “16”.

Скоро емитирана емисија АБЦ – а показала је како је Ислам скоро одумро у Босни прије 1990 године. Жене нису носиле шалове на глави, муслиманске девојке су се купале у бикинијима. Једанаесто годишњи дечак је признао да никада није ушао у џамију. Мешани бракови су били уобичајени. Ромео је био српски дечак а Јулија муслиманска девојка. Живели су заједно кршећи исламску забрану Зина. Многи људи мисли су о себи радије као о Југославенима, него о хрватима, србима или муслиманима. У овој безбрижној атмосфери и прекрасном граду неки фундаменталисти су прогласили враћење Шеријата. Алија Изетбеговић, предсједник БиХ донио је “програм за исламизацију муслимана”, (Сарајево 1990).

Исламски покрет требао је почети узимањем власти чим буде морално и бројчано довољно јак. Босански срби реагирали су окупљањем ортодоксних срба под 500 стар барјак, добро знаног страха од повратка муслиманске владавине.

Проценује се да је “етничким чишћењем” уклоњено 200.000 муслимана. Муслимани одговорише, те религија још једном постаде сила делења. Када је Ромео добио позив да се јави мослиманском војном штабу, обоје одлучише да побегну из Сарајева. Наш млади пар беше погубљен покушавајући да пређе “ничију земљу”, с које стране остаје непознато. И поново се показало да би свет било сретније место без једнобожја.

"Amnesty Internationale" није сектачка организација и не истиче религију нападачке државе у својим публикацијама. Било како било, док Ислам сачињава 22% свеукупне светске популације, кршење људских права у мусњлиманским државама заузима сразмерно више простора у њеном магазину. Наводимо неке од текстова из аугуста и септембра 1994 године:

Иран: данас убија кришчанске лидере. Свећеник Мехди Дибаји прешао је пре 45 година са исламске на кришчанску веру. 21.12.1993 године на темељу оптужби о издаји осуђен је на смрт. Након уложеног апела ослобођен је оптужби, али 5.јула 1994, нађено је његово тело. Свећеник Хаик Мехр, управитељ цркве "Assemblies of God", који је водио компанију против доношења смртне казне за Дибаја, пронађен је мртав 20.01.1994. године. 02. Јула 1994. Године пронађено је тело свећеника Татавоса Микбелина, преседника сабора протестантских самостана у Ирану. Татабос је убијен са неколико хитаца у главу.

Турска: сбаке седмице се хапсе људи због писања књига, артикала или говора. “Убијања вода смрти” дешавају се готово свакодневно, најмање двадесетчетворо активиста је нестало до јуна ове године.

Сирија: Салах Јадид, бицши затвореник сацести, умро је у притвору након 23 године заточеништва нез оптужбе и провеса. За последних дванаест месеци, једанаест мушкараца који су присуствовали његовој сахрани, су држани у притвору без оптужбе и процеса.

Египат: египатски одветник, Абд Ал Харит Мохамед Мадани, који је бранио исламске политичке затворенике, био је мучен и убијен 26.04.1994. године. Као резултат, у Каиру су одржане мирне демонстрације, а које су заустављене сузавцем, гуменим метцима и масовним хапшењима,

Египат: активиста организације за људска права – Либија, Мансур Кикхија нестао је 10.12.1993. године

Судан: известан број новинара је био ухапшен а новине критичне према исламској влади забрањене.

Ирак: неколико чланова забрањене комунистичке партије Ирака, осуђено је на смрт због њихових политичких уверења. Више од 200 људи је нестало у Ираку током 1993 године.

Индонезија: у мају 1994 године. Нуку Сулиман осуђен је на пет година затвора због критизирања извештаја о људским правима предсједника Сухарто-а. Још двадесетједно годишњи младић је био оптужен због сличне увреде. Стотине политичких затвореника подносе тортуру и болесни однос режима у Индонезији.

Саудијска Арабија: известан број присташа забрањене организације људских права, Committee for the Defence of Legitimate Rights (CDLR) су ухапшени крајем априла 1994 годиине и држани без могучности икаквих комуникација.

Познато је да нити Мулах-си нити Ајатола-си нису били умешани у већину од наведених случајева, али у сваком поједином одговорни су муслимани, што нас наводи на сумњу о прихваћању људских права од стране Ислама.

Ако су Сумах критиковани, муслимански апологисти покушавају да објасне како се све то догодило прије 1400 година. Нпр, Разија (поход на караване - Мухамед је организирао 82., а предводио је лично 26 каравана) је био стари арабијски обичај још од дана Јахилија. Могуће је да је било баш тако, али Мухамед, претпоставља се није био само човек седмог века, него “јамство” (последњи пророк), перфектан за сва будућа времена. Текст на тему “питање образовања жена” покушава занијекати да је обичај био практиктикован у неким традиционалним муслиманским групама. Дати су подаци да се сваке године око милион и песто девојака и жена осакати и да су многе, ако не и већина од њих већина, муслиманске, иако обичај није био Кур’ански. У тексту се наводи да је обрезивање жена било практиковано код Копских Кришчана у Египту. Према исказу гинеколога који је писао против праксе, 85% од укупног броја египатских жена су биле обрезане, а од тога је 80% муслиманки.

Новине пишу даље да Кифат (редукције) није била легаризирана Мухамедова традиција (Абу Давуд вол 3,5251) имприцијална ампутација увечаног клиториса, могуће да је био “једини познати начин третирања клиторал хипертропи”. Можда се чини чудним да мушкарци не желе секси супруге. Смисао је да Кур’ан очекује да се жена покарава супруговој вољи онако често како он то жели, под условом да је неостави “у ваздуху” дуже од четири од месеца.

Египатска влада планира да предложи парламенту нацрт закона о забрани “обрезивања жена”, изјавио је народни посланик Махер Махран. У тексту објављеном 1994 године, подржавајући милитаристички исламски режим Картум, извешчује коректност Картума о одлуци да избаци британског амбасадора, која усљедила након посете Архи бискупа Кареја Кришчанским устаницима на југу. Запад је показао непријатељство према Судану, када је Суданска влада прихватила судански закон како закон државе.

Британија је продала Палестину ционистима, а Британија и Француска не наоружану Босну кришчанским силоватељима и убојицама. “Отварање сна” (Australian Muslim Time 27/5/1994) би узрујао оне који верују у (световно) секуларно образовање. Сан је јуспостава исламске школе у Перу. Текст поново изјављује да исламски елеменат узима предност изнад свега осталог…наш распоред нуди тринаест лекција око десет сати седмично, религијске обуке. Укључујући области говорања Кур’ана, исламске науке и арапски језик. Целокупни наставни план министарства за образовање, Западне Аустралије, је уграђен, али је тако опрезно издаван да би елиминирао сав не исламски материјал.

“Позив за боље разумевање између Кришчана у муслимана у Аустралији” (Australian Muslim Times 04/02/1994) мора сигурно да је добродошао? Било како било, сензитивно писање у новинама објављује да Ислам није спреман на губитак нити једног члана у процесу. Муслиман може оженити кришчанку али обрнуто није дозвољено. Новиине исто истичу да се муслиман не смије преобратити у кришчана, даљим читањем цели смисао бољег разумевања постаје јасније тако да не муслимани могу учити о исламу и одлучити да постану муслимани.

Ислам је дефинирао и јевреје и кришчане као Ахл-ал-Китаб (људи књиге) и муслимани користе обичну монотеистичку подлогу да оправадају истодобно постојање и пријатељски суживот. Многи кришчани имају исто схватање. Како год, ислам је однедавно виђен као способан да диже одбојност према кришчанству. Напр, Хамаз је поставио бомбу у непосредну цркву Кристовог рођена, Бетлехем, у децембру 1993, Божић 1993 угледао је координиране нападе на цркве у различитим деловима света: Јордан, Египат, Алжир и Пакистан. У Сомалији су кришчанске организације оптужене за провођење мисионарског рада, и у једна од њихових домова у Баиду је убачена граната. Истовремено у Сан Педро катедралу у Уминдинао, Филипини, исламска терористичка група Абу Сајаф бацила је гранате од чијих је последица убијено 7 а 130 рањено верника.

“Мржња и непријатељство ће владати међу нама све док не будемо веровали сви у једног Алаха:” (60:4)

“Они који следе Мухамеда су немилосрдни према неверницима, љубазни једни према другима.” (48:29)

“Водите рат против њих све док идопоклонство не буде више постојало, а Алахова религија преовлада целокупно”. (8:39) (2:193)

“Јевреји, кришчани и пагани ће заувек горети у ватри пакла. Они су најопакији од свих створења.” (98:51)

“Туците неверника у своме окружењу и пустите да нађу само грубост у вама” (9:123)

“Убијте невернике где год их нађете, затварајте их и опседајте их, те им припрамајте сваку врсту заседе”. (9:5)

Када су кришчани у Сирији током првог века ислама били принуђени на предају, морали су потписати дугу листу обећања, укљућујући, “не учите нашу децу Кур’ану” Прутрјечја и неетичке забране у Кур’ану (осигурале су отпорност)за будеће не исламске полемике. “21”

“Разлика између религијских конфликата као несрећа или скретање (нешто што је привремено, можда неспоразум) и религијски конфликт као директна последица фанатичких доктрина наследних у религији, основ су за разумевање проблема.”22” У сваком случају акт фанатизма може бити упркос религији, док су другом случају настали због идеологије и како такви су недопуштени. Нпр, протеривање Копта у Египту, Бахаја у Ирану и хиндуса у Источном Пакистану (Бангладеш) сви су били мотивирани религијом и инспирисани стиховима из Кур’ана.

Геноцид Арменијаца, инвазија Ципра, те инвазија Источног Тимора могле су се догодити и да починитељи нису ни били муслимани, али вјерујем да су исламска идеологија као и недостатак поштивања људског живота одиграли главну улогу. Чак ни Јапански освајачи током другог светског рата, нису убили 200,000 Источних Тимораца “23” Закључак би морао бити да Ислам нема “цивилизирану улогу”.”Никаква количина наше добре воље, није довољна да се промени исламска теологија и њена наслеђена политичка амбиција о покоравању света.”24”