Године 711, Тарик, Арапски генерал, са 12, 000 бербера прешао је Гибралтар из Марока, те освојио Иберијски Полуоток. Маури су се проширили према северу у Француску, где су 733 године били заустављени у Тоурс-у од стране Чарлса “Чекића”. Маурска територија је потиснута на југ подно Пирина и касније затворена у Андалузији. “Само она места која су пружала оружани отпор, била су потпуно подвргнута строгоћи исламског обичаја, преком погубљењу свих одраслих мушкараца и поробљавању жена и деце. Чини се да је ова страшна судбина задесила становништво Кордове, Зарагузе и могуће Мериде”. “Како је у Шпанији било Кршчана толико колико и пагана, то је религија није имала веће значење: нова вера коју је проширио Костантин, није имала већи утецај на свеукупну популацију”.2

Власници обрадиве земље морали су плаћати порез на земљу (кхарај) а сви немуслимани и лични порез (јизyа). “Jизyа је султану од Кордове била толико вредна да се није журио са преобраћањем дхиммис на Ислам.”3 Робови из редова дхиммиса, су се могли ослободити понав љањем Схахадах (“Нема другог бога до Алаха, Мухамед је његов Пророк”). Да би избегли плаћање јизya и да би се додворили владарима, Шпанци су почели да прихватају Ислам користећи то у почетку као лукавштину али временом су га ипак прихватили, тако да је 1200 године око 90% становништва Маорске Шпаније било муслиманско. ( Ово се догађало у свим колонијама; нпр, велики локални великаши постали су Кршчани у Француској и Индо-Кини).

Бербери, којима је била додељена земља у хладном и планинском пределу северно од Андалузије, 740 године дигли су буну против Арапских великаша, који су “Не Арапске муслимане сматрали за нижу класу грађана”4 Неколико година касније, такође је дошло до унутрашњих борби међу различитим муслиманским фракцијама, нпр. између Умајада и трупа лојалних ал – Саффах-у, “месару”, првом од Абасида. За педест или више година дошло је до слома администрација, напуштања градова те присилног расељавања становништва.

Крајем осмог века многи Шпански преобраћеници су студирали исламску теологију са фанатизмом ново регрутираних. Султам Хакам је био неизљечиво не осјетљив на питања религије: он је само уживао живот. Студенти теологије су захтевали његово смењивање. 796 године је пропао покушај његовог збацивања након којег су коловође разапете. Године 806 побуњеници су побијени и бачени у јарак. 813 године хиљаде студената теологије из извесног дела Кордове напали су палату. Хакам је наложио да се насеље запали а фанатици ,који су се ту повукли са сврхом заштите својих фамилија, посјеку. Цело насеље је било уништено а његово становништво протерано.

Хакамов син, Абд – ер – Рахман II је био доброчудан и обожавао је поезију. Он је креирао вртове, дизао палате, те градио мостове и џамије.

За његове владавине Андалузија је била поделена на већи број имања са феудалним барунима, који су често поробљавали и убијали комшије, уништавајући њихове усеве и винограде.

Наводњавање које је постојало у Римско доба, Маури су проширили уводећи хиљаде воденица. Повећана продуктивност ослободила је радну снагу за проекте Калипха и других богатих патрона умјетности.

Абд-Ер-Рахманов син, Хакам II био је прави књишки црв. Он је слао агенте с краја на крај Истока да купују ретке књиге, те је на тај начин скупњено 400,000 примјерака. (Уништење већине екпоната његове бибљотеке од стране бербера 1013 године престабљало је озбиљан ударац Арапској литератури 5)

Нешто касне у 10-том веку, поглавар Алмонзор, умирио је муслимаснке теологе ајвњим спаљивањем књига са њихове листе. Велики број самостана је био опустошен а његово богаство однешено.

Године 1010 Андалузијом је поново завладала анархија. Масовна убиства, пљачке, атентати, постали су свакодневне појаве. Бербери су опустошили Кордову а палате су једна за другом биле разрушене, Мединах Ез-Захра претворена је у хрпу камења, њезин гарнизон је заузет мачем, а џамија оскрнављена, док су људи,(међу њима 60 најбољих студената ) жене и дјеца који су ту потражили уточиште, били масакрирани. Стборено око 20 неовисних градова – држава. Неке од њих су подржавали умјетност: Мо’тамид од Свиле није само сакупљао књиге него и главе својих противника. Све у свему, Андалузија је била лако доступна новој берберској инвазији Алморавида, пуританској муслиманској секти из Марока. Јевреји и Кршчани, који постали жртва Алморавидове нетолеранције, били су окрутно прогањани, масакрирани или протјеривани у неке друге крајеве.

Током 20 година је храбра и сјајна армија Алморавида претворена у дегенирану и пијану руљу разбојика и ситних тирана који нису били способни да одбију најезду Кршчана са севера. Андалузијци, тада углавном муслимани, сусе побунили и силом избацили Алморавида, само зато да би постали жртве Алмохада или “унитариста”, друге фанатичке муслиманске секте из северне Африке.

Кршчани на северу су одлучили судбину Алмохада 1212 године у битци код Лас Наваса гдје је убијено готово 600.000 Маура. Муслиманкса регија је била знатно редуцирана на краљевину Гранада, која је преузела КОрдовино мјесто центра уметности науке. Упркос немирним временима, Флечер приказује овај период (1150-1250) како време када је најзначајнији дио Арапске литературе преведен на Латински. Нпр. , Аделард од Бата (1075-1160) означио је себе како муслимана и студирао је у Кордови. Он је превео Еуклидове “Елементе” са Арапског на Латински и Птолемејев “Алмагест” са Грчког на Латински.6

Годиине 1236 Велика Џамија је претворена у Кордовску катедралу – поетска правда, јер је на том мјесту оргинално стајала Кршчанска црква. Славна Аиханбра, Црвена Палата, грађена је у Гранади. Маури су затражили мир, плачајући данак Кршчанима.

1481 године Абу – Л – Хасан је одбио да плати “новац за заштиту” те је напао Кршчане у Захари; вратио је опљачкани новац у Гранаду и донио назад новац који су њему грађани предали. Сљедила је одмазда. Малага је држанапод опсадом и изгладњавана све до предаје, када су 15.000 Маура, не имавши новац за откуп, одведени у робове. Слично томе, муслимански замци падали су један за другим. Султан од Феза дозволио је Маурком краљу да напусти Шпанију али га је претходно ослијепио на султановом повратку за Африку.

Да ли је Маурска Ђпанија уживала своју Златну Еру? Ричард Флечер, тумач историје на Јоршком Универзитету посјећа нас да “научна и филозофска оставштина Грчке и Перзије била изгубљена за Запад, те да је путем исламског света била прествљена Европском интелектуалном слоју. Њутнов рад био је непојмљив без муслиманске математике и навигационих инструмената као што су астролаб који је омогућио велика открића европских истраживача.”8

“ Али Маурска Шпанија није била толерантно и просвећено друштво чак у својој најобразованијој епохи”9 Било је ту љепоте али мало толеранције. То сведоче Јевреји Гранаде који су масакрирани “1066, или Кршчани које је Алморавид 1126 године протерао у Мароко. Учење је било ограничено на малу елиту која располагала срествима: фундаменталисти су исто тако с времена на време прогањали научнике. Вековима је анрхија, пре него ред и цивилизирано понашање владали друштвом као генерално правило.

Муслимански модеристи уверавају да сваки осми стих Ку’ана захтева човеку борбу за стецање знања. Ипак Арапска реч која је у употреби је “илм” и односи се пре на религијско знање него на познавање стварног света. Чак и данас известан број западних научника раздваја две врсте знања за један одељак за рационално знање од понедељка до петка, а други за познавање супер природног – недеље. Тако. Авероес (Ибн Решд, 1126-1198) објашњава како “његобање науке треба бити потпуно неовисно од муслиманског веровања.”10

Током 14-тог века исламски фундаменталисти су коначно успели у својој борби против секуларног образовања. “Али тада је тама незнања….поплава кривоусмеренего образовања (теологија) прекрила светлуцање (истине).” ~ Од тада су у исламском свету наука и теологија само назадовали. Остављени су примери: Ибн Рушд био је толериран за владавине Калифа Абу Јакуфа у муслиманској Шпанији, али је након његове смрти 1184 године, нови Калиф Абу Јусуф забранио учење науке и логике. Ибн Рушдови “Коментари на Аристотела” у којима се супроставља “откривеним” и недоказаним истинама, те подупире рационалну истину, научно доказану били су једнако не прихваћени од Ислама и Кршчанске цркве. Ибн Рушд и други студенти филозофије били протјерани из Кордове, а већина њихових књига била је спаљена.

Омар Кхајам је Перзијски песник, математичар и астроном. Његов рад који је улама смартала скептичним, нечасним и светогрдним, морао је бити предаван тајно.

Други велики муслимаснки мислилац Ибн Сина (Авицена, 980-1037), дубоки познавалац многих предмета, је од доби од 10 година напамет знао Кур’ан а са 17-ест година био доктор. Његов добрознан рад на подручју медицине, “Ал-Канум” кориштен је као уџбеник кроз многе векове. Али Ибн Сина је био независна духа, ако је мислио да је чаша вина могла доказати да ју треба попити, он се не би либио неовисно о томе што пише Кур’ану. У неколико наврата су његове књиге биле забрањиване а он сам је морао да се склања пред прогоном. Његов сувременик, исламски фундаменталиста Имам Ал-Газали 12 , називао га је неверником, па чак га и данас фундаметалисти нападају. Као сведочење овоме узет је цитат из “Ревије Исламског Света”, финанцираном Саудијским срествима.

“Прича о славним муслиманским научницима средњек века као што су Ч Ал Кинди, Ал-Фараби, Ибн-ал-Хајтам и Ибн Сина указује на то што су били муслимани, нема никаквог другог муслиманског обилежја у њима самима или у њиховом раду. Напротив, њихови животи су били изразито не исламски, а њихови успеси у медицини, хемији, физици, математици и филозофији били су само природни и логични продужетак Грчке мисли."13

Ал-Кинди је био рационалист, чија је библиотека конфискована, а он сам у доби од 60 година изложен казни бичевања са 50-сет удараца.

Ал-Фараби “је био овисник о чистој логици, не шеријатској, у разлучивању доброг од зла.”14 Наредбом Емира је био ударан у главу властитом књигом од чијих је последица изгубио вид.

За развитак науке основно је имати обавезу према слободној и критичној дискусији. Известан број муслимана из раног периода је имао критичку свест отворену према рационалном знању али религијска ортодоксија је јачала све док рационализам није угушен.

На западу се догодило супротно: са растом градова и мануфактуре капиталистичка класа, неовисно од феудалне цркве је показивала потребу за технологијом и науком. Црква више није могла задржати монопол над знањем па је наука кренула спорим али сигурним развојом.

Појам Кур’анска наука је криви назив јер у Кур’ану практично и нема нити једне информације која би се односила на неки природни феномен, члак и мање него што би неко очекивао од неписменог чобанина или водича камила. Сунце, месец и звезде поменуте су као Алахови “знаци”, али ту нема покушаја да се дају научна објашњења: умјесто објашњења о постанку света, Алах једини заповеда, “Постој!”

Кур’ан (21:30), Зар неверници нису видели да су небо и Земља били једно и да смо их ми поделили?”, цитира се као убрзана Биг Бснг теорија.

Маурице Буцаиле, “Библија, Кур’ан и Наука” исправно указује да верзија Генезе о постанку није у складу са фосилним остатцима – китови и птице појавили су се након копнених краљежника (особито гмизавци и сисари). Кур’ан неможе бити толико критицизиран јер он нема толико амбиција као библија, јер “ се појављује само један одломак у Кур’ану гдје је успостављн јасан сљед збивања у настанску.ВИз.(79:27/33)

“Да ли је (Алаху) било теже створити тебе или небеса која изгради? Он подиже небески свод и украси га хармонијом. Он учини тамну ноћ и показа јутро. И онда их разнесе.Од туда он извуче воду и пашњаке и планине смести постојане. Добра за тебе и твоју стоку.”

Букаиле наводи (41:11), “Што више се (Алах) обрати небу док бијаше дим и рече своду и Земљи….” Као доказ да Кур’ан садржи знање 20-тог века о међузвездано галактичком материјалу, чистом водику који се тешко може звати “дим”. Он исто тако употребљава “ Слава Алаху Господару светова”, употреба множине указује на познвање и другим планета осим земље, могуђе и настањених планета у другим звезданим системима.

Букаиле верује да следећи стихови обезбеђују информацију: “небо (Алах) подиже…(сиц) (55:7) и (Алах) задржа небо да не падне на земљу рачунајући са његовим допуштењем…” (22:65) (Сјенке Хени Пенија! Стари Арапи несумљиво су знали о метеорима.)

“ Сунце и Месец (су подложни) прорачунима.” (55:5) – страи Египчани су могли предвидети прецизно плављење Нила, хиљаде година пре Кур’ана.

Локација Месеца и Звезда у Кур’ану сигурно даје криву предложбу: “Лепотом звезда зацело смо украсили доње небо.” (37:6, слично (67:3,5) и (41:12) и “Зар не видиш да је Алах створио седам неба, јендо изнад другог, а месец направи да светли из средине….” (71:15-16).

Али звезде су много удаљене од Месеца. ( Просећна удаљеност Земље до Месеца је 384.400 км, док је Проксима Центаури, нама најближа звезда осим Сунца (150,000,000 км) удаљена 40 трилиона километара.

Букаиле позива људе са знањем науке и арапског језика да преводе Кур’ан тако да би звучао модерније и суздржавао изразе као атоми, неограниченост свемира итд.. Тако А Ј А (51:47) “ Моћу и вештином изградили смо небески свод: стога смо ми они који створише пространство свемира.” Ова поштовања вредна изјава из 7-мог века постала је (Врховни Савет за Исламска Питања, Каиро), “Небеса која изградисмо с моћи, Уистину, проширујемо.” (51:47)

Путовање у свемир, речено је да је предвиђено стихом (55:33)

“ О Ви скуп Јина и људи! Ако сте то Ви који можете пролазити зоне Неба и Земље, прођите их! Не можете их проћ без дозволе! Очигледно Руски и Амерички космонаути имали су “Алахову дозволу” да то ураде. Озбиљно, и опет су путовања у свемир “ помениута у другим “причама из давнина”.

Вратимо се на билогију, (20:53) “… Стим смо створили различите парове биљака, сваку другачију од предходне."”Али већина биљака недолази у паровима него има мушке и женске органе на истој биљци. Друга биолошка неправилност у Кр’ану је (27:18,19) где Соломун слуша разговор мрава у стварности мрави комуницирају мирисом пре него звуком.

Неки стихови Кур’ана односне се на кишу, изворе и сл. , алипротивно Букаилеу немогу наћи ништа необично нпр. “Јесте ли проматрали воду коју пијете? Да ли је доносите из облака? Да ли то чинимо ми? Ако еј то наша воља, могли смо је нправити сланом. Па зашто онда нисте захвални?” (56:68-70) Поново, сматрамо кишу као један од Алахових “знакова” прије стихови који сукладни информацији о “кружењу воде”.

И тако даље, и тако даље, и тако даље! Бста што би италијани рекли.

“Шетверогодишњи течај о принципима Ислама…мора бити претсављен као “основни” програм за све студенте неовисно о њиховј специализацији.” Више од овога “ велики задатак којим сде суоћавају муслимански инетелектуалци и лидери: преуредити целу оставштину људског знања са исламске тачке гледишта.”15

На пример, студенти идеологије који похађају течај у Мелезији морају у Кур’ану тражити кључне речи као:” Сунце и топлота, ветар, олуја, севање, хлад и хладноћа, пустина и слично.” “Напредни наслов престваљен за дискусију био: Да ли је могуће зауставити или призвати кишу молитвом?”16

Исламска Наука преставља истраживање тако фундаменталног проблема као што је “ Становиште Бога (сиц)”, “ брзина неба (сиц)” “ механизам судњег дана (сиц)” и “ хемијски састав Јина и како их употребити за решавање недостатка енергије у пакистану”.17 Све би то било смешно да професори који су се опирали на Худбојском свеучилишту нису били затварани и мучени због отпадсништва од Зијанске службене линије.

Primjeri su vađeni iz sljedećih knjiga: